U kancelariji Cafe Hollywood

U kancelariji cafe Hollywood-a

Sjedim ja tako u svojoj “kancelariji” i pokusavam uspostaviti vezu sa internetom. Veza nesto i neide. Inace sam tamo se vec ustelila, navikla sam da mi ljude prilaze sa raznim pitanjima, te imali konekcije, kako hvatam konekciju, gdje sam kupila torbu, mogu li im pripaziti na stvari, itd. Inace su to sve muski koji mi prilaze...I inace uvijek mi stoje pored ramena i cekaju da zavrsim sta god ja tipkala ili radila na kompjuteru, pa tek kad se zavrsim i okrenem se, pocnu pricati samnom..
Tako i danas. Sjedim ja na radnom mjestu, u kaficu jos troje ljudi osim mene. Vidim ulazi druzina od dvoje ljudi. Stariji, radnickog lica, sa dva zuba u glavi, preplanuo. Drugi mladji, ali isto tako radnicki i kao da je tek parkirao ovcice iza ugla, kojim ce se vratiti cim zavrsi to sto treba da se obavi. Ja radim na kompjuteru, okrenem se, vec uvjezbana kazem:”Izvolite, sta treba”.
Ovaj stariji, kasnije cu saznati da se zove Adem, prica akcentom obicnog covjeka sa sela, ili kao da je tek izasao iz serije :Dzekna jos nije umrla, a kad ce neznamo”,ali bez Crnogorskog naglaska, ugura mi u ruke papiric, sa svojim radnickim ofucanim prstima:”Meni su rekli da ja ovo treba da stavim u internet kaficu (ovo=web stranica), pa bil nam ti to mogla da nam stavis”.
Mladji, Damir, u to isto vrijeme govori Ademu:”Pa neznas ni jeli gospodja radi ovdje”.
Adem:”Pa vidis da radi, vidis da ima i onaj tasnu i onaj ekran (tasna=laptop tasna, ekran=laptop).”
Ja shvativsi da im treba kompjuter i da su dosli na internet, objasnim im da ja neradim tu i da se trebaju obratiti konobaru.
Damir:”A pricas li ti Engleski?”, na moj potvrdni odgovor, zamoli me da im pomognem, ako imam vremena, platice on meni to, koliko god ja kazem da treba da se plati.
Adem prica, bez obzira dali pricam ja ili Damir i dali mi uopste slusamo. Dok hodam do konobara cujem Adema:”Ma mi smo to gledali na televiziji o ondak su tamo pokazali broj, i ondak smo mi taj broj nazvali i ondak su nam dali drugi broj u Australiji, pa sam ja nazvo taj broj, kostalo me 8 KM da ih nazovem, ondak su oni meni rekli da ja to zapisem (to=webstranica) i da odem u internetkafic i da ce meni ljudi tamo pomoci da se meni to izlista, toga ima 42 stranice i tamo fino pise kako ja mogu otici u Australiju, ja hocu da vozim kamion...”
Damir:”I ondak su na televiziji rekli da oni u Australiji piju tablete da mogu voziti duze, jer je Australija velika zemlja i njima treba kamiondzija, nama samo da je negdje otici da mozemo da radimo, ma samo da ima posla, pa polako, mi bi odmah da radimo od prvoga dana”.
Sjednemo mi za kompjuter, gledam ja u onu webstranicu, koja na kraju ima o.v.v.j.com, nakon otrpilike 5 rijeci koje nisu nikako uvezane i pokusavam im objasniti da su vjerovatno pogresno zapisali adresu, jer nemoze da ima toliko tacki, niti toliko slova koje nisu sve uvezane.
Adem”: Ma on je meni reko vako, pisi sad, i ja sam piso, ali more to da bidne i “d”i “r”i “t”, neznam ja, on je meni tako reko, ja sam ti to sve tako piso”.
Pokusavam ja preko googla da nadjem znaci info o proceduri za migraciju za Australiju, usput ispricase oni meni kako je to bilo na TV Pozarevac (where the fuck is Pozarevac), ali skontah i to kad su rekli da je to televizoor od Dragane Mirkovic. Ok, pokusavam ja i tako,ali nesto neide.
Damir sad prica kako oni meni da se oduze. “Ma ti kad bi nama pomogla da mi to sve ispisemo, ma mi bi tebi mjesecno slali pare za tu tvoju pomoc, ma i mi bi onda tebi pomogli da tamo dodjes, ma evo, kupicemo ti cokoladu, sta hoces da pijes, ma nemoj mineralnu, de nesto zesce, ma sta godic hos, evo pogledaj na karti, sta god pokazes, e to cemo ti naruciti”.
Adem:”A jesi li ti ovdje direktor?”, reko da nisam, nasto ce ti Adem:”Aha, ti si vlasnik ovega”, reko ma nisam ni vlasnik. Adem:”Pa sta si ti onda?”. Prvo poceh, kao i Zlaja vazda, objasnjavati o projektu IOM-a, ali odustah, skontavsi da me ni pola nece razumjeti, a kamoli shvatiti. Rekoh ja da mi je internet u kvaru u kancelariji, pa da sam dosla tu.
Adem:”A koliko bi meni trebalo, vako da ja kupim sebi taj kompjutor, pa da ga ja onda naucim kako da ga koristim”. Kazem ja da bi mu trebalo oko 10 dana da nauci ono osnovno, da salje elektronsku postu/pismo i tako neke onsovne stvari. Pita sad on bil mu ja mogla da dam kurs, ako on “ovega” kompjuter kupi.
Adem:”I sad ja kad to imam, ja mogu poslati pismo kome god hocu u svijetu. I sad kad meni neko posalje pismo na recimo Engleskom, imali dugme “Bosanski” koje ja mogu da pritisnem i da se meni sve to prevede”.
Reko, nema.
Adem:”Aha.”
Adem:”A cuo sam ja da ti mozes da stavis i kameru na ekran, ima kamera koja se stavi, i ona sve snima, i taj sa druge strane tebe vidi, bas onako vidi sve ti sta radis, i cuje te kad ti njemu nesto kazes, a jeli moze on da razumi Bosanski?”
Ja:’Moze da razumije Bosanski jedino ako je Bosanac ili ako prica nas, inace nemoze”.
Adem:”Pa sta cemi ondak to, mogu i ovdje da pricam sa Bosancima (man’s got a point)”.
Tako se moj business venture mog kursa na racunalima srusi u vodu....
Damir:”Kako ti to sve znas, ti ides sad tamo, pa vamo, pa jedno ti iskoci na ekranu, drugo nestane...Mi buljimo u taj ekran i nista nekontamo, nama je to samo sareno...”
Adem gnjavi sa onom adresom, koju je pogresno zapisao, internet spor, stranice se slabo otvaraju. A oni vamo melju i jedan i drugi u isto vrijeme, te kako je Adem po Njemackoj i Austriji vozio kamione, on zna sve puteve tamo, te kako oni sad nesto rade sa autima, ali i slikaju ljude za pasos (???????), pa ako treba meni da uslikaju sta god ja hocu (??????), ali imaju i oni djelove za kamione, imaju diplome, pa sad pocese objasnjavati i diplome za vozacki i kategorije, u tonima tovara......onako poduzetnici, kako bi se reklo...Dodjem ja do info stranica, gdje PDF na Bosanskom mozes da otvoris.
Kliknula ja na PDF, otvara se on, kad ce Damir:”Aaahh, jesi vidio ovo. Ma zna cura, kazem ja tebi da ona zna, nemoj joj ti pricati, jesi vidio kako je ovo uradila”.
Adem:”Ajjj, jesi vidio to, i jos na Bosanskom”.
Nakon sto su vidjeli da dokument ima 5 stranica, kaze Adem da to nije to, jer je njemu coek iz Australije reko da on to kad otvori, tamo imaju 42 stranice, to je njemu nesto sumnjivo...
Nadjem im ja broj telefona od Australijskog konzulata u Sarajevu i ambasade u Beogradu, ali kaze Adem, nije to to, to neide preko njih, to ide preko organizacije (koje organizacije ostaje tajna, njemu je organizacija kao nama da kazes “Philips” ili “Compaq”). Pokusavam ja sad objasniti da im je najbolje da ide direktno ili preko konzulata ili ambasade, da su im tako najbolje sanse i najjeftinije.
Ne, kaze Adem, oni satim nista nemaju, to ide preko Pozarevca i preko Dragane Mirkovic...
Ok, isprintala ja njima taj info koji sam nasla. E sta sad...Adem je ipak zato da se opet nazove u Australiju, pa da se cuje opet sta taj covjek kaze. Bil ja mogla da nazovem, jer oni ako nazovu, nece oni njega razumit, pa ce opet djaba da zovu, platice oni meni i troskove telefona i vrijeme, koliko god ja kazem da je para, oni ce platiti. Ok, pristanem ja, kontam se, meni je to cas posla, ako im ja nepomognem, u Sarajevu su ljudi postali nestrpljivi, jos ce ih neko namlatiti sto nekontaju. Prepisala ja broj telefona, e sad problem, kako cemo se mi cuti ujutro. Neda Adem meni svoj broj telefona, nedam ni ja njemu svoj.
Damir:”Ma kako te nije stid, cura nam pomaze vec sat vremena, ti joj se bojis dati broj telefona, evo dacu ja tebi svoj, ma nemoras me ni zvati, samo mi poruku posalji”.
Elem, dogovorismo se mi tako, pa ih ja posla kod konobara, da podignu ono sto se isprintalo.
Damir mi jos rece na odlasku:”Ja neznam kako da ti se oduzimo za sve ovo...Ako ti se ikad auto pokvari, ma gdje god u svijetu ti bila, ti samo mene nazovi i micemo to srediti”...10 minuta kasnije i dalje su se objasnjavali sa konobarom, pricali mu svu pricu iz pocetka, i o Pozarevcu i kamionima i Dragani i Australiji....da bi objasnili zasta im treba to nesto sto sam ja poslala da se njima “izkopira”....

P.S. Jos jedan detalj u cijeloj prici..
Adem:”Ma meni je cudan taj Engleski...Recimo ono sto mi zovemo ‘time’ (citaj doslovno) oni to zovu ‘tajm’ a kad se pise nema nigdje ni ‘aj’ niti se ono ‘e’ izgovara, pa sta ce im to ‘e ‘kad ga i onako nece izgovoriti????”
Sta da kazes na to?